Bagrem (Robinia pseudoacacia) je listopadno drvo, poreklom iz Amerike, koje je u Evropu doneo baštovan francuskog dvora Jean Robin, po kome je ova biljka i dobila svoj naziv. Danas raste u Evropi, severnoj Americi i Aziji. U Srbiji je dosta rasprostranjen i pripada lekovitom bilju Srbije.

Bagrem naraste do 20m visine, i prečnika stabla 90cm. Ima glatku koru, trnovite grane i retku krošnju. Listovi dužine do 30cm, sastavljeni od 9-25 jajastih svetlozelenih slabije dlakavih 3-5cm dugih listića. Ima jake bodlje dužine do 2cm. Cvetovi su grozdasti, bele boje, a plod je spljoštena mahuna, smeđe boje dužine 10cm. U mahuni se nalazi 4 -10 pegavih semenki.

Bagrem raste kao samoniklo drvo po rubovima šuma, i koristi se za pošumljavanje goleti, zbog brzog rasta sadnica. Drvo bagrema se često i gaji, jer je veoma cenjeno kao drvo za loženje, za izradu delova čamaca i brodova, podnih obloga i slično.

Sastav:

U lekovite svrhe upotrebljava se mladi list, cvet bagrema i plod, ređe mlada kora, jer je starija jako otrovna. Cvet bagrema predstavlja izvor vitamina C (40mg/100g), a sadrži i smolu, tanine, eterično ulje. Sadrži od flavonoida izomukronulatol, izovestitol, akacetin, sekundiflorol, od od monoterpena robinilin, diterpene i triterpene. U cvetu su pronađeni linalool (33,1%), cis-β-ocimen (26,6%), α-bergamoten (8,9%) i formanilid (7,4%), pinem, i druga jedinjenja. Bagremova kora sadrži i otrovne belančevine fasin, robin i benzoaldehid. Semenke sadrže oko 38 odsto belančevina, trinaest miligrama masnog ulja, vlakna, ugljene hidrate. Sadrže i vitamine A, B 1, B 2, B 6, kao i minerale magnezijum (Mg), fosfor (P), gvožđe (Fe), cink (Zn), kalijum ( K), natrijum ( Na), kalcijum (Ca). Sveže mahune imaju 15% proteina, 6% lipida, 22% ugljenih hidrata.

Lekovitosta svojstva bagrema:

Bagrem cveta od aprila do maja ili juna, u zavisnosti od temperature. Beli mirišljavi cvetovi sadrže nektar – sok, koji skupljaju pčele pretvarajući u poznati bagremog med. Ovaj med je zbog svojih svojstava veoma cenjen u Evropi. Čist je, tečan, lagan, spada u najukusnije vrste, idealan je za decu, ali ne mlađu od godinu dana. Kod odraslih deluje umirujuće na stres, nervozu i nesanicu.

Cvetovi se jedu sveži, mogu se i pržiti uvaljani u testo kao za pripremu palačinke. Cvet se bere neposredno pre otvaranja, a listovi sasvim mladi. Medicinska primena bagrema ograničena je samo na cvet, jer se ostali delovi, naročito kora, smatraju otrovnim. Cvet bagrema koristi se :

• Protiv prehlade i kašlja
• koristi za lečenje antivirusnih oboljenja, grčeva, kožnih bolesti, tegoba pri varenju.
• Mahune sa semenkama su dobar izvor belančevina, ugljenih hidrata i masnoća
• mahune konzervirane sušenjem upotrebljavaju se kao povrće
• seme skuvano može da se upotrebljava kao pasulj
• prženo seme može se koristiti kao zamena za kafu
• čaj od bagrema suzbija reumatske bolove i zubobolju,
• pomaže kod migrene
• smanjuje povećano lučenje želudačne kiseline
• koristi se u homeopatiji u terapiji migrene i neuralgije nerva lica.
• za smanjenje visoke temperature

Važna napomena: Zbog toksičnosti robina, robitina, robinina, fazina, ne smeju da se koristiti stara kora, zreo- stari list i sirove semenke. Simptomi trovanaj bagremom su: depresija, slabosti, širenja zenica, povraćanja, krvava dijareja, slabi puls, hladne ruke i noge, bledilo u licu.

Recept br.1
Priprema čaja od bagremovog cveta

Jednu čajnu-malu kašičicu suvih cvetova bagrema preliti sa 200ml ključale vode, poklopiti i ostaviti da odstoji 20minuta. Procediti i piti u toku dana. Maksimalna doza je tri puta dnevno po 200ml čaja.

Recept br. 2
Pohovani cvet bagrema

Koristi se za pohovanje mladi neotvoreni grozdasti cvet,koji se ostavi nekoliko sati u vodi, ocedi i salvetom prosuši. Svaki cvet se umoči u mešavinu kao za palačinke (mleko, jaja, so, brašno) i prži na vrelom ulju.