BILJKE

„Priroda je u najmanjim stvarima najveličanstvenija“  (Latinska poslovica)

Imamo lep, uzbudljiv i očaravajući svet. Priroda je neotkriveni raj koji nam stalno šalje lepe darove. Ona im avanturistička mesta scenski pejzaž, mistične pećine, šarenu floru i faunu, raskošne vodopade, egzotične predele, snežne kape vrhova  uzvišenih planinskih venaca, živopisne guste šume, blistave pustinje, morske pejzaže od kojih zastaje dah, reke koje mirno teku, očaravajuće peskovite plaže.

PrirodaSve biljke na zemlji pripadaju carstvu biljaka koji obrazuje džinovski zeleni omotač oko planete Zemlje,koji se vidi iz satelita.Prema najnovijim naučnim saznanjima u prirodi postoji preko 500.000 vrsta biljaka:od najsitnijih milimetarskih do ogromnih sekvoja,visine preko 100m.Neki podaci govore da u svetu postoji drveće starije od egipatskih piramida,kao što je meksički bor.

Razvoj biljaka je u mnogim tačkama paralelan razvoju životinja; moderne biljke sa semenjem, recimo, su počele da se razvijaju u toku perioda Jure. Moderne trave su se razvile tek nakon nestanka dinosaurusa. Nikada, nigde nije nađen ni jedan jedini fosil dinosaurusa u istom sloju sa ostacima trave, ili u sloju iznad takvih ostataka. Nikada nisu nađeni ostaci trave u gnezdima dinosaurusa, niti u njihovim stomacima. Nikada, nigde nije nađen ni jedan fosil ničega, uopšte, zajedno sa fosilima biljaka koje ne spadaju u isti vremenski period. Ovo je značajan dokaz za evoluciju.

Bez zelenih biljaka ne bi postojao ni život na zemlji, jer one procesom fotosinteze oslobađaju  kiseonik neophodan živim bićima u procesu disanja. Prašume Amazonije proizvedu 40% kiseonika  u svetu. Upotreba biljaka u čovekovom životu je raznovrsna. Koristimo ih kao hranu i iz njih dobijamo lekove za očuvanje našeg zdravlja, kao i hiljade drugih proizvoda. Dokazano je da četinarske šume prečišćavaju vazduh pa se u njihovoj blizini grade lečilišta za osobe sa bolestima organa za disanje. Drveće se sadi na goletima da bi se sprečila erozija zemljišta.

U svetu danas ima preko 7 milijardi ljudi. Stručnjaci navode da bi broj ljudi na zemlji mogao da prestane da raste do sredine veka, a prema novom modelu do 2100. godine moglo bi da nas bude i manje nego danas. Kapacitet naše planete je 15,8 milijardi ljudi u slučaju najvećeg demografskog rasta. Brzi porast broja stanovnika u poslednje vreme uzrok je zabrinutosti da zemlja možda neće moći da podnese dalji demografski sat, i predviđa da bi prenaseljenost mogla izazvati brojne ekološke probleme poput globalnog zagrevanja, zagađenja i nestašice hrane i prirodnih resursa.

Da bi se sačuvale retke i ugrožene vrste biljaka, većina zemalja ih štite svojim zakonima o zaštiti prirode. I u našoj zemlji postoji veliki broj zakonom zaštićenih biljaka. Kod nas postoji više rezervata, specijalnih rezervata i nacionalnih parkova. A stara i retka stabla i druga velika prirodna dobra zaštićena su kao spomenici prirode.

Besmrtna priroda je uvek bila inspiracija za čoveka, ali potreba čoveka za udobnostima učinila ga je uništiteljem prirode. Mnoge biljke i životinje su izumrle. Zbog toga je veoma važno da zaštitimo ovu neverovatnu lepotu za generacije koje dolaze.