Bolesti imunog sistema

Organi imunog sistema su: limfni čvorovi, slezina (smeštena u gornjem levom delu stomaka), grudna žlezda (timus), krajnici i adenoidi.

bolesti-imunog-sistemaSvi oni povezani su međusobno sistemom limfnih sudova kojima teče limfa – bezbojna tečnost u kojoj se nalaze limfociti (vrsta belih krvnih ćelija) koji imaju glavnu ulogu u imunom odgovoru organizma.

Limfa ističe iz krvi u periferne limfne kapilare, koji je potom odvode do većih limfnih sudova i na kraju se veliki limfni sud ponovo uliva u venski sistem.

Limfni čvorovi

Na svom putu od limfnih kapilara do venske cirkulacije limfa prolazi kroz limfne čvorove koji deluju kao filtri u kojima se neutrališu štetne materije. Limfni čvorovi su loptastog oblika i sastoje se od limfnog tkiva. Nalaze se na različitim mestima u ljudskom telu: ispod pazuha, na preponama, u stomaku, grudnom košu, sa zadnje strane kolena, po vratu, leđima i ispod vilice.

Normalno su veličine zrna graška, ali se prilikom infekcije uvećaju. To se dešava usled nagomilavanja antitela, a sa ciljem uništenja antigena. Do povećanja limfnih čvorova uvek dolazi na mestu ulaska antigena, pa na primer uvećani su limfni čvorovi na vratu u slučaju mononukleoze, ili na preponama u slučaju genitourinarnih infekcija. To znači da je imuni odgovor najjači na mestu početka infekcije, a sa ciljem sprečavanja njenog daljeg širenja.

Timus

Nalazi se na zadnjoj strani grudne kosti. U ovoj žlezdi se odvija proces sazrevanja jedne vrste limfocita označenih kao T limfociti.

Slezina

Nalazi se sa gornje leve strane stomaka, u prostoru između dijafragme , želuca i levog bubrega. Modrosive je boje, meka i elastična, a teška je 170-200g. Ima ulogu sličnu kao i limfni čvorovi, s tim što se u njoj odvija i razgradnja crvenih krvnih zrnaca na kraju njihovog životnog veka i pri tome se oslobađa gvožđe. U slezini se stvaraju limfociti, a služi i kao skladište krvi.

Krajnici i adenoidi

Nepčani krajnici se nalaze simetrično pri dnu nepca, a sa obe strane ždrela dok su adenoidi organi sačinjeni od limfnog tkiva smešteni u gornjem delu ždrela. Nepčani krajnici, adenoidi i jezični krajnici koji se nalaze kod korena jezika zajedno čine tzv. limfni prsten, zadužen za odbranu gornjih disajnih puteva i digestivnog trakta.

Njihov zadatak je da zadržavaju mikroorganizme i druge štetne čestice na samom ulasku u organizam,kao i pokretanje imunog odgovora u smislu lučenja antitela. Ova funkcija je aktivna samo u prvim godinama života.

Limfociti

Najvažniju ulogu u održavanju ljudskog zdravlja igraju upravo limfociti. To je jedna vrsta belih krvnih zrnaca. Razlikujemo dve vrste limfocita, a to su T i B limfociti. Svaka od njih ima svoj zadatak. T limfociti imaju ulogu da prepoznaju i razlikuju strane materije od onih koje pripadaju organizmu i da ih unište, dok B limfociti regulišu stvaranje antitela.

Sinteza limfocita započinje u koštanoj srži od ćelija prethodnica koje kasnije sazrevaju u T limfocite u timusu dok se sazrevanje B limfocita završava u koštanoj srži.

Zreli T i B limfociti zatim prelaze u krv, a iz krvi u periferne limfne organe limfne čvorove, slezinu I druge organe. U krvi i limfnim organima oni su uvek prisutni i spremni da reaguju na bilo koji strani antigen.

Vrste imunog odgovora

Postoje dve vrste imuniteta, a to su urođeni i stečeni imunitet.

Urođeni je vrsta imuniteta prisutna od rođenja i predstavlja prvu liniju odbrane. Deluje neposredno u roku 96 sati, i nema “imuno pamćenje”. Primer ovog imuniteta je kisela PH vrednost vaginalne sluznice kako bi se sprečio razvoj patogenih mikroorganizama u tom području, ili resice cilijarnih ćelija bronhijalne sluzokože koje zadržavaju štetne čestice i potiskuju ih van organizma.

Stečeni ili specifični imunitet se razvija postepeno nakon rođenja, a podrazumeva da za svaki antigen postoji specifičan imuni odgovor. Visoko je efikasan, ima imuno „pamćenje“ što znači da ima sposobnost da pamti svaki prethodni kontakt sa određenim antigenom, odnosno da prepoznaje stranu materiju čak i mnogo godina nakon prvog kontakta, te da pokrene imuni odgovor sa ciljem da je uništi. Ima duže vreme reakcije, od 96 sati pa naviše. Limfociti i antitela sastavni su deo stečenog imuniteta. Imuni odgovor može biti humoralni (usmeren protiv bakterija) i ćelijski (protiv virusa, malignih tumora)

Autoimune bolesti nastaju onda kada imuni sistem izgubi sposobnost imunog pamćenja i počne ćelije sopstvenog organizma da prepoznaje kao strane i da ih napada i uništava.
Najčešće se javlja kod osoba koje duže boluju od nekih hroničnih bolesti, ili zaraženih virusom HIV-a.

Najčešće autiimune bolesti su: Grejvova bolest (hipertireoidizam), Reumatoidni artritis, Kronova bolest, Perkinsonova bolest, Tiroiditis (hipotiroidizam), Vitiligo, Perniciozna anemija, Multipla skleroza, Dijabetes tip I, Sistemski lupus eritematozus, Sjogrenova bolest, Mijastenija gravis, Polimiozitis – Dermatomiozitis, Adisonova bolest, Skleroderma, Primarna bilijarna ciroza, Uveitis, Hronični aktivni hepatitis…

Najproučenije su Multipla skleroza (MS) , Reumatoidni artritis, Lupus, Dijabetes tipa I i Reumatično oboljenje srca.

Sve autoimune bolesti su rezultat kvara jedne grupe mehanizama, u ovom slučaju imunog sistema, koji greškom napada ćelije u sopstvenom telu. To predstavlja unutrašnju pobunu najgore vrste u kojoj naše telo postaje sopstveni najgori neprijatelj.

Lekovito bilje u terapiji bolesti imunog sistema

Bez obzira na napredak nauke i tehnologije, poslednjih godina smo suočeni sa sve većim brojem infektivnih bolesti. Pitanje imuniteta – sposobnosti odbrane našeg organizma od bolesti, je sve značajnije, jer imunološki sistem nadgleda naš organizam i sprečava razvoj nezdravih ćelija u organizmu.

Zdrav život je preduslov za zdrav imunitet, a njega čine: zdrava ishrana, dovoljna količina sna, fizička aktivnost, higijena, odgovarajući uslovi života i rada kao i izbegavanje stresnih situacija.

Za podizanje imuniteta koriste se različiti pripravci od lekovitog bilja: zeleni čaj, kopriva, maslačak, matičnjak, šipak, breza, i drugo bilje, obično u kombinaciji sa medom, limunom ili propolisom.

Recept br.1: Recept za podizanje imuniteta

U posudu za prženje dodati tri supene kašike maslinovog ulja. U ulje dodati dve kafene kašičice belog luka i propržiti ga 1 minut. U proprženi luk dodati 5 supenih kašika meda i 50 ml jakog zelenog čaja, pola kafene (½) kašičice crvenog bibera i ¼ kafene kašičice prirodne smole i jednu supenu kašičicu jabukovog sirćeta. Dobijenu smesu zagrejati do ključanja i kuvati 5 minuta. Dobijeni sirup ohladiti i čuvati u staklenoj posudi.
Piti 1 kafenu kašičicu dnevno, najbolje ujutru.

Recept br.2: Tinktura za poboljšanje krvne slike

Pomešati po 1 supenu kašiku sitno iseckanog mladog orahovog lista, ruzmarina, hajdučke trave, ploda morača, korena čička i korena lincure. Dobijenu smešu bilja preliti sa 1 litrom domaće rakije i sipati u staklenu posudu – flašu. Flašu zatvoriti i držati 30 dana na toplom mestu (po mogućnosti na suncu). Svakodnevno više puta u toku dana flašu promućkati. Nakon 30dana, sadržaj flaše procediti i piti pre doručka, ručka i večere po 1 rakijsku čašicu. Ova tinktura se najviše primenjuje za poboljšanje krvne slike starijih osoba.

Recept br.3: Jačanje imuniteta (za decu i odrasle)

Pomešati po 100g suvog grožđa, badema, pinjola, suvih kajsija, šljiva i oraha. Dodati koru od dva limuna i sve zajedno usitniti (seckanjem ili mlevenjem). Sve izručiti u staklenu teglu. Dobijenoj smesi dodati onoliku količinu meda koliko zapreminski ima predhodne smese. Sve zajedno izmešati.
Uzimati kao poslasticu: deca 1-2 kafene kašike dnevno, a odrasli 3 puta dnevno po 1 supenu kašiku.