Bolesti nervnog sistema

Nervni sistem omogućava čoveku da upozna spoljašnji svet i da se istovremeno upozna sa dešavanjima u samom organizmu. Ovaj sistem daje pokretnu snagu svim mišićima, upravlja radom svih žlezda, omogućava izražaj volje, osećaja i ostalih umnih radnji. Nervni sistem se deli na: centralni (srednji), periferni i autonomni sistem.

nervni-sistemCentralni nervni sistem (CNS) je sastavljen od centralnih organa: velikog i malog mozga, produžene i kičmene moždine.

Periferni nervni sistem se sastoji od 12 pari moždanih i 31 para kičmenih nerava.

Autonomni (vegetativni) nervni sistem sastoji se od simpatičkog i parasimpatičkog dela.

Nervni sistem ima milijarde nervnih ćelija. Osnovna jedinica je nervna ćelija – neuron. On se sastoji od tela i njenih produžetaka (nervna vlakna). Nadražajem nervnog vlakna na mestu nastaje fizičko hemijska promena koja se brzo prenosi kroz nervno vlakno. Ovaj proces je sličan električnoj pojavi i naziva se nervni impuls. Oragni rade kada nervni impuls dođe do njih, npr. mišići se kotrahuju, žlezde luče itd. Nervna ćelija – neuron je vrlo osetljiv i hrani se preko krvi. Ako neuron ostane bez krvi nekoliko minuta on propada.

Nervi (živci) su tvorevine u obliku vrpce koje se sastoje od mnoštva nervnih vlakana. Oni spajaju mozak i kičmenu moždinu sa drugim delovima tela.

Kičmena moždina je deo CNS, smeštena u kičmenom kanalu. To je vrpca (uže) dužine oko 50cm i debljine oko 10mm. Od nje polazi 31 par kičmenih ili spinalnih nerava. Njena uloga je da provodi impulse iz mozga na periferiju tela, da omogući određene refleksne rednje (koje se vrše bez uticaja volje: pražnjenje mokraćne bešike, čmarnog creva i neke radnje polnih organa). Produžena moždina je deo mozga koji se pruža od kičmene moždine do mosta. Nalazi se u kičmenom kanalu i lobanjskoj duplji.Ima oblik zarubljene kupe. Duga je samo 2,5 cm. Ona sadrži centre za upravljanje procesa disanja, rada srca, kašlja, gutanja, povraćanja, itd. Osetljiva je na pritisak i jak pritisak na produženu moždinu može izazvati smrt.

Moždanom stablu pripadaju međumozak, srednji mozak, most i produžena moždina.

Most je proširenje mozga iznad produžene moždine. Mali mozak se nalazi u lobanjskoj duplji, iza mosta i produžene moždine. Mali mozak održava ravnotežu, raspoređuje impulse u mišićima i automatski reguliše voljne i poluvoljne radnje. Srednji mozak se nalazi iznad mosta. U njemu se nalaze centri za sluh i vid. Međumozak se nalazi između leve i desne hemisfere velikog mozga, a iznad srednjeg mozga. Bočne delove međumozga predstavljaju dve jajaste tvorevine – talamusi, a donji deo je hipotalamus u kome se nalaze centri za regulaciju metabolizma i visinu krvnog pritiska kao i seksualne funkcije.

Veliki mozak je najrazvijeniji deo CNS, težine oko 1350 g, podeljen na dva dela (hemisfere): levu i desnu hemisferu. Površina hemisfere je naborana – moždane vijuge.

U pogledu građe razlikuju se siva i bela masa. Sivu masu izgrađuju tela nervnih ćelija, a belu masu čine produžeci nervnih ćelija. Svaka hemisfera je obavijena sa tri opne (moždanice – meninge) : prva je meka i sarži krvne sudove, druga je tanka (paučinasta), a treća je čvrsta (tvrda opna). Sve tri opne spuštaju se u kičmeni kanal i obavijaju na isti način kičmenu moždinu.

Sve moždane komore i prostor između meke i paučinaste opne ispunjava bistra tečnost – likvor. Ukupna količina likvora iznosi 60- 150 ml. Ona ima ulogu vodenog jastuka koji štiti mozak i kičmenu moždinu od tvrdih koštanih delova, kao i ulogu da sprečava ulazak štetnih materija u nervno tkivo.

U kori mozga nalaze se oblasti sa određenim funkcijama. To su centri: motorni – koji omogućavaju izvođenje voljnih pokreta i radnji; senzitivni – omogućavaju da se oseti dodir, bol, temperatura; -senzorijalni (čulni) nervi – u kori slepočnog režnja nalaze se centri za sluh, miris i ukus. Centar za vid je u kori potiljačnog režnja. Povreda svakog režnja dovodi do prestanka funkcije centra.
Bazalne ganglije (repato i sočivasto jedro) i druge sive mase mozga su funkcionalna celina – ekstrapiramidalni sistem – koja regučiše automatske pokrete i tonus mišića. Zapaljenje bazalnih ganglija poznato je pod nazivom Parkinsonova bolest.

Periferni nervni sistem čine moždani i kičmeni nervi. Od mozga polazi 12 pari nerava namenjenih mišićima i organima glave i vrata. Od kičmene moždine polazi 31 par nerava za mišiće, vrata, trupa i ekstremiteta.

Autonomni ili vegetativni nervni sistem je deo nervnog sistema koji upravlja onim funkcijama ljudskog organizma koje su od važnosti za život i ne odvijaju se pod uticajem naše volje. Sastoji se od dva dela:
• simpatički
• parasimpatički.

Simaptički nervni sistem (simpatikus) povećava krvni pritisak, ubrzava rad srca, pojačava metabolizam, povećava nivo šećera u krvi, širi zenice i koči rad stomačnih organa.

Parasimpatikus (parasimpatički nervni sistem) širi krvne sudove, snižava krvni pritisak, usporava rad srca, pospješuje rad stomačnih organa i usporava metabolizam. Simpatikus biva podražen adrenalinom kojeg proizvodi nadbubrežna žlezda a parasimpatikus acetil-holinom.

Oštećenja nervnog sistema imaju za posledicu oštećenje organa čijim radom upravljaju. Ali postoje i takva oštećenja mozga koja remete psihičke funkcije, čija je posledica pojava duševnih bolesti.

Najčešće bolesti nervnog sistema su:

• Moždani udar i druge cerebrovaskularne bolesti
• Alchajmerova bolest
• Parkinsonova bolest
• Glavobolje (migrena i drugi oblici glavobolja)
• Multipla skleroza
• Lumboishijalgija
• Polineuropatije
• Neuropatski bol
• Epilepsija
• Vrtoglavice

Lekovito bilje u terapiji bolesti nervnog sistema

Lekovito bilje koje ima uticaja na funcionisanje nervnog sistema je : odoljen, hmelj, matičnjak, nana, vranilovka, selen, slačica, kantarion, lavanda, ruzmarin i dr.

Recept 1. Protiv nesanica
Pomešati po 50 g odoljena i hmelja. Tri supene kašike popariti sa 400 g ključale vode. Ostaviti poklopljeno 2 sata. Procediti i piti po 200 ml ujutru i 200 ml uveče pre spavanja.

Recept 2. Nervni bol (neuralgija)
Pomešati po 1 supenu kašiku bosiljka, cveta nevena i dve kašike korena odoljena. Preliti sa 600 ml ključale vode i ostaviti poklopljeno 2 sata. Procediti i piti po 200 ml pre doručka ručka i večere.

Recept 3.Oblog za bolna mesta
5 supenih kašika sitno izrendanog korena rena i po 1 supenu kašiku sitno iseckane ljute papričice, kantariona, ruzmarina i sapunjače. Sve dobro izmešati i priviti na bolno mesto. Obloge držati po 2 sata. Pre stavljanja obloga potrebno je bolno mesto namazati maslinovim uljem. Nakon skidanja obloga mesto obrisati mlakom vodom i premazati maslinovim uljem.
Za dobar san: Jedna velika kašika meda uzeta pre spavanja smiruje nerve i pospešuje san. Preporučuje se i posjesti 1 jabuku pre spavanja.

Recept 4. Protiv glavobolje
Uzeti 3 supene kašike matičnjaka i po 1 kašiku dobričice, korena maslačka i peršunovog lista. Sve preliti sa 1 litrom ključale vode. Ostaviti poklopljeno 2 sata. Procediti i piti 3-4 puta dnevno po 200 ml čaja.