Bolesti organa za mokrenje

SISTEM ORGANA ZA MOKRENJE

Sistem organa za mokrenje čine organi čija je funkcija izlučivanje mokraće. U ovaj sistem spadaju: bubrezi, mokraćovod, mokraćni mehur i mokraćna cev.

sistem-organa-za-mokrenje

BUBREZI

Bubrezi su glavni mokraćni organi, smešteni u zadnjem delu trbušne duplje, s obe strane kičmenog stuba, spram oba dvanaesta rebra, u slabinskim ložama. Bubrezi su žlezdani organi koji stvaraju mokraću.

Bubreg (ren) ima oblik zrna pasulja, čija je udubljena ivica okrenuta prema kičmenom stubu. Težina jednog bubrega iznosi od 120g – 150g, a dužine oko 12cm.

Razlikujemo desni i levi, koji su simetrično postavljeni sa obje strane kičmenog stuba u slabinskim ložama. Desni bubreg je nešto niže postavljen u od­nosu na levi, i svojom prednjom stranom dodiruje jetru i debelo crevo. Bubrezi kod žena su postavljeni niže nego kod muškaraca.
Prednja strana levog bubrega odgovara slezini, gušterači, tankom i debelom crevu. Na unutrašnjoj udubljenoj ivici bubrega nalazi se četvorougaoni otvor kroz koji se ulazi u šupljinu bubrega. Ova šupljina ne zahvata ceo bubreg, već deo uz unutrašnju ivicu. U šupljini su smešteni cevasti organi, bubrežne čašice i bubrežna karlica.

Od karlice do mokraćnog mehura pruža se kanal dužine 30cm, koji se naziva mokraćovod (ureter). Svi cevasti organi predstavljaju mokraćne puteve, čija je uloga da provedu mokraću iz bubrega u mokraćni mehur.

Svaki bubreg obavijen je spolja sa tri omotača. Srednji od tri omotača naziva se masnom čaurom bubrega, jer se sastoji od masnog tkiva. Spoljni omotač potpuno ne obuhvata bubreg, zbog čega bubreg može da se spusti (“lutajući bubreg”).

Osnovna ćelija bubrega se zove nefron. U svakom bubregu ima oko 1 milion nefrona.

Lučenjem mokraće bubrezi odstranjuju najveću količinu štetnih materija, pa su zbog toga najvažniji organi za izlučivanje. Manja količona štetnih materija uklanja se iz tela preko pluća, creva i kože. Za svaka 24h kroz bubreg prođe oko 1500l krvi, iz čijih se sastojaka za to vreme stvori 1 – 1,5 l mokraaće. Stvaranje mokraće je veoma složen proces koji se odvija u nefronima. Ova količina se može povećati na 2500ml ili u nekim slučajevima smanjiti na 400-500 ml.

Laboratorijski pregled mokraće daje važne podatke o sistemu organa za mokrenje, bubrezima, bešiki, mokraćnim putevima i vrši se rutinski pri svakom lekarskom pregledu bolesnika. Mokraća je koncentrovani rastvor soli u vodi i ima slabo kiselu do neutralnu reakciju. Normalna mokraća ne sadrži ni belančevine ni šećer.

Oboljenje bubrega – nephritis – može nastati kao posledica angine, šarlaha, gripa, zapaljenja pluća, intoksikacija metalima (živa, olovo, bizmut i dr.) Hronično oboljenje bubrega može izazvati povećanje arterijskog krvnog pritiska. Dešava se da se iz sastojaka mokraće stvore kamenčići koji se zaglave u mokraćnim putevima. Ovi kamenčići mogu da izazovu žestoke bolove.

Iz opravdanih medicinskih razloga, jedan bubreg sme se odstraniti. Sa jednim zdravim bubregom čovek može da živi normalno.

MOKRAĆOVOD – URETER

Mokraćovod ili ureter je parni cevasti organ koji mokraću izlučenu iz bubrega odvodi u mokraćni mehur. Razlikuju se levi desni ureter, pri čemu postoji jedna razlika a to je da je desni malo kraći, jer je i desni bubreg postavljen malo niže. Ureter je u stvari direktan nastavak bubrežne karlice i proteže se do ulaza u mokraćnu bešiku. Ukupna dužina mu je oko 30 cm. Na svom putu do mehura ureter prolazi kroz trbušnu duplju i šupljinu male karlice. Na mestu gde desni ureter ukršta takozvanu spoljnu ili jačnu arteriju, a levi zajedničku, nastaje karakteristično mesto gdje se najčešće zaustavi kamenac na putu od bubrega do mokraćnog mje­hura. Zid uretera je izgrađen od snažne glatke muskulature koja vrši peristaltičke pokrete i tako tera mokraću u mehur. Sluzokoža mu je jako naborana ali ti nabori nestaju kada kroz njih prolazi mokraća.

U toku lečenja oboljenja bubrega sprovodi se i odgovarajuća dijeta.

MOKRAĆNI MEHUR – BEŠIKA

Mokraćni mehur ili bešika je šupalj mišićno – sluzokožni organ. To je rezervoar u kojem se sakuplja mokraća koja kroz ureter dolazi iz bubrega. Smeštena je u šupljini male karlice, kruškolikog je oblika. Puna bešika je kupastog oblika sa vrhom okrenutim nagore. Njena zapremina iznosi između 150 i 500ml, prosečno 350ml. Zid mokraćne bešike sadrži vlakna koja svojom kontrakcijom potiskuju mokraću iz bešike. Iznutra je zid pokriven sluznicom a kapacitet joj je u normalnim uslovima oko 400 ccm. U posebnim slučajevima kapacitet mokraćnog mehura zna se povećati i do 1500 ccm. Gornji dio organa je zašiljen i zove se vrh mehura dok je donji proširen i zaobljen i zove se dno mehura, a između njih se nalazi takozvano bešično tijelo. Na dnu mehura nalazi se jedan levkast otvor kojim započinje mokraćna cijev koja iz­vodi mokraću van iz organizma. Kod muškaraca je dno mehura sraslo sa prostatom, pridodatom spolnim organima.

Zapaljenje mokraćne bešike naziva se cystitis, a ispoljava se čestim nagonima na mokrenje i bolovima pri mokrenju, pored drugih znakova.

MOKRAĆNA CEV

Ovo je neparan cevasti organ koji izvodi mokraću iz mokraćnog mehura napolje. Muška i ženska mokraćna cev se razlikuju, kako po građi, tako i po funkciji. Mokraćna cev kod muškaraca je duža i ima dve krivine. Dužina iznosi oko 16cm. Polazi od dna bešike, prolazi kroz prostatu i muški polni ud, gde se završava. Dok je kod žena ta cev ima dužinu 4cm, a završava se između malih usana koje spadaju u spoljašnje organe žene. Oko mokraćne cevi postoje dva kružna mišića kao prstenovi.

Za vreme sakupljanja mokraće u bešiku, mišići zida bešike su opušteni, a prstenovi (kružni mišići) mokraćne cevi kontrahovani. Kad se bešika dovoljno napuni mokraćom, mišići zida bešike se kontrahuju, a kružni mišići se opuste. Tako se mokraća potiskuje i izbacuje napolje. Ova fiziološka radnja naziva se mikcija. U slučaju da čovek ne može da mokri duže vreme, kroz mokraćnu cev uvlači se kateter kroz koji otiče mokraća. Ovaj postupak se zove kateterizacija i nju vrše stručna lica.

Infekcije mokraćnih puteva i bubrega

Upala donjeg dela mokraćnih puteva pogađa 4/5 žena, ali takve tegobe obično nisu opasne za život. Važno je da se odmah leče, kako bi se izbeglo obolevanje bubrega. Simptomi upale sistema za mokrenje – urinarnog sistema su:

  • Pečenje ili peckanje pre, tokm ili posle mokrenja
  • Česta potreba za mokrenjem
  • Bol u donjem delu trbuha (posledica upale bešike)
  • Bol u leđima iznad struka (posledica oboljenja bubrega)
  • Ostljivost iznad stidne kosti
  • Temperatura
  • Mutna mokraća
  • Nagla potreba za mokrenjem
  • Neprijatan miris mokraće

Prevencija urinarnih infekcija

– pijte  6 – 8 čaša dnevno vode kako bi ste isprali bakterije iz urinarnog trakta

– smanjite uzimanje kofeina i alkohola jer nadražuju mokraćne puteve

– perite genitalije samo vodom

– ne odlažite mokrenje

– ne nosite tesno ili debelo donje rublje

– perite genitalije pre polnog odnosa

– izbegavajte penušave kupke i vaginalne dezodoranse

LEKOVITO BILJE U TERAPIJI OBOLJENJA URINARNOG SISTEMA

Za lečenje upala mokraćnih kanala od lekovitog bilja najčešće se upotrebljavaju: list breze, kuruzova svila, medveđe grožđe, rastavić, troskot, peršun, imela, kora bele topole, peteljke višanja, kopriva đumbir i maslačak.

Namirnice koje pomažu čišćenju urinarnog sistema su: lubenica, limun, brusnica i seme tikve. U toku terapije povećati unos vitamina B2,B6  i minerala Mg.

Postoji veliki broj raznovrsnih mešavina bilja koje se uspešno upotrebljavaju čišćenje bubrega i mokraćnik kanala kao iprotiv upala urinarnog sistema:

– kod tegoba izazvanih prisustvom kamena u bubregu preporučuje se čaj od semenki lubenice koji se priprema na sledeći način: čajnu kašiku semenki lubenice samleti i preliti sa pola litre ključale vode, poklopiti i ostaviti da se ohladi 15 minuta. Čaj procediti i piti tri puta dnevno po 150ml. Pripremajte uvek sveži čaj (za taj dan).

– simptome upale umirićete čajem od kuruzove svile koji će te piti do tri puta dnevno.

– uvin čaj usporava razmnožavanje bakterija u urinarnom sistemu

– kod infekcije bubrega preporučuje se čaj od ehinecee i pirevine i biljke Buchu (Agathosma (Barosma-stariji naziv) betulina) poreklom je iz Južne Afrike  koja raste u obliku grma visokog do 2m.

recept4

 

  • Čajevi za lakše mokrenje:

Čaj 1: Uzeti po 25g rastavića, troskota, ploda šipka i lista breze i pomešati. Tri supene kašike ove mešavine preliti sa 500ml ključale vode, kuvati 2- 3 minuta, a zatim ostaviti poklopljeno 3 sata. Procediti i piti tri puta dnevno pre jela po 150ml čaja.

Čaj 2: Pomešati po 25g lista medveđeg grožđa, breze, ruzmarina i peršuna. Tri supene kašike dobijene mešavine preliti sa 500ml ključale vode, ostaviti poklopljeno 3 sata. Procediti i piti tri puta dnevno pre jela po 150ml čaja.

  • Čaj protiv zapaljenja bubrega:

Pomešati po jednu supenu kašiku kuruzove svile, rastavića, peršunovog lista i nadzemnog delas troskota. Dobijenu mešavinu preliti sa 1L ključale vode. Ostaviti poklopljeno 90minuta. Piti tri puta dnevno pre obroka.

  • Čaj protiv zapaljenja bešike:

Pomešati 30g rastavića i po 20g lista žalfije i breze, i 10g belog sleza. Tri supene kašike  mešavine bilja preliti sa 500ml hladne vode . Nakon 4 sata zagrejati do ključanja, kuvati 5 minuta. Ostaviti poklopljeno 15 minuta. Pripremljeni čaj piti tri puta dnevno pre obroka po 150ml čaja.

recept3