Bolesti srca i krvnih sudova

ORGANI ZA KRVOTOK-SRCE I KRVNI SUDOVI (COR ET VASA SANGUINEA)

Organi za krvotok, srce i krvni sudovi, grade potpuno zatvoreni sistem naročitih kanala, kroz koje stalno kruži krv noseći sa sobom hranljive materije i njihove otpatke.
Krv se kreće zahvaljujući radu srca.

srce-i-sistem-krvnih-sudovaSrce (cor) je šuplji mišićni organ koji svojim kontrakcijama (grčenje i opuštanje) obezbedjuje osnovnu funkciju srca, a to je pumpanje krvi bogate hranljivim materijama i kiseonikom do tkiva i organa. Srce jesmešteno u medijastinumu između levog i desnog plućnog krila, a iznad dijafragme. Prosečno ljudsko srce teži oko 325g kod muškaraca i 275 g kod žena.

Zid srca čine tri sloja:

– epikardijum (spoljašnji),
– miokardijum (srednji) i
– endokardijum (unutrašnji sloj).

Obavijeno je dvostrukom opnom koja se naziva srčana maramica.
Srce je pregradom (septum) podeljeno na dve polovine, levu i desnu.
Svaka polovina se sastoji iz pretkomore (atrium) i komore (ventriculum). Pretkomore su povezane sa  komorama preko atrioventrikularnih (AV) zalistaka koji se otvaraju i zatvaraju i tako regulišu jednosmeran tok krvi. Oni funkcionišu po principu ventila, i naizmenično se otvaraju i zatvaraju i tako sprečavaju da se krv vraća unazad tokom srčanog ciklusa.
Postoje četiri srčana zalistka:

– trikuspidni – izmedju desne pretkomore i komore;
– plućni izmedju desne komore i plućnih krvnih sudova;
– mitralni – izmedju leve pretkomore i leve komore i
– aortni zalistak izmedju leve komore i aorte.

Krvni sudovi su cevasti organi kroz koje protiče krv. Glavni i najveći arterijski krvni sud u telu je aorta, koja polazi iz leve komore, a koja preko svojih grana raznosi arterijsku krv – krv bogatu kiseonikom svetlo – crvene boje.
U desnu pretkomoru ulivaju se dve najveće vene tela: gornja i donja šuplja vena koje donose srcu vensku krv – krv bogatu ugljendioksidom, tamno – crvene boje. Desna polovina srca sadrži vensku krv, a leva polovina srca sadrži arterijsku krv. Mali krvotok je kružno kretanje krvi iz srca u pluća i natrag, tj. tok krvi od desne komore, preko pluca do leve pretkomore, dok je veliki krvotok  kružno kretanje krvi iz srca u sve delove tela i natrag tj. tok krvi od leve komore srca do desne pretkomore kroz krvotok.

Malim krvotokom se omogućava razmena gasova u plućima, dok veliki krvotok ima ulogu da donese kiseonik i hranljive materije u sve delove tela, da od njih uzme CO2  i druge štetne ostatke i izbaci ih iz tela.

Krv se svakim otkucajem srca izbacuje iz leve srčane komore u aortu, odakle brzo otiče do organa putem provodnih arterija. Dalje grananje vodi preko arterija koje imaju sve više muskulature do arteriola i kapilara, gde dolazi do razmene gasova i hranljivih materija. Kapilari se spajaju i formiraju postkapilarne venule, zatim  sve veće vene koje, preko donje šuplje vene vode u tzv. desno srce.
Deoksigenirana krv  (oslobođena kiseonika) ide iz desne komore kroz plućnu arteriju, plućne kapilare i plućne vene nazad u srce, u levu srčanu pretkomoru.

Srce  svojom kontrakcijom ispumpava krv u sistem arterija, koji je raznosi do tkiva i organa. U toku jednog minuta ovaj proces se ponovi od 60 do 100 puta. To su otkucaji koje možemo osetiti kao puls na našoj ruci. Kod čoveka prosečne težine (75 kg), srce ispumpa oko 5 l krvi u minuti, dok se pri naporu količina krvi višestruko povećava. U stanju mirovanja srce izbaci krv od 60 do 100 puta.

Važan indikator funkcije srca jeste srčani minutni volumen. To je volumen krvi koju leva komora izbaci u aortu tokom jednog minuta. Normalno srčani minutni volumen iznosi 5 litara.

Kardiovaskularnim sistemom upravljaju centri u donjim delovima mozga – autonomni nervni sistem, koji ubrzava i usporava rad srca. Tako simpatikus ubrzava rad srca, a parasimpatikus usporava rad srca. Autonomni nervni sistem utiče na širenje i sužavanje krvnih sudova i na taj način usmerava krv, tamo gde je potreban veći protok. Adrenalin iz nadbubrežnih žlezda podstiče rad srca, a bubrezi kontrolišu ukupni volumen krvi.

Krv svojim kretanjem kroz krvne sudove vrši pritisak na zidove svojih sudova i taj pritisak se naziva krvni pritisak. Najčešće se meri arterijski – pritisak krvi u arterijama i meri se u milimetrima živinog stuba. Optimalan krvni pritisak je do 120/80mmHg.

Na površinskim arterijama tela, ispod kože, može se pipanjem osetiti udar krvi na zidove suda što se naziva puls. Normalna vrednost pulsa odrasle osobe iznosi 60-80 otkucaja u minutu.

Bolesti srca

Najčešće bolesti srca jesu slabljenje snage mišića srca (kardiomiopatije, kongestivna insuficijencija srca), poremećaj ritma rada srca (aritmije) i nedostatak kiseonika u srčanom mišiću zbog bolesti koronarnih sudova (ateroskleroza, ishemijska bolest srca, angina pectoris, infarkt srca). Opšta bolest vaskularnog sistema je hipertenzija-povišen arterijski pritisak, koji je faktor razvoja brojnih ostalih bolesti kardiovaskularnog sistema. Ateroskleroza je bolest oštećenja i suženja krvnih sudova.

Ukupna čovjekova aktivnost bitno zavisi od pravilnosti funkcionisanja njegovog srca i krvotoka. Normalno je, da od svog postanka, pa do kraja života, srce kuca neprekidno.

Starosna granica nekih karakterističnih srčanih bolesti pomera se prema mlađim osobama.

Bolesti srca i krvotoka delimo na organske i funkcionalne. Funkcionalne bolesti označavaju promene u radu organa, ali bez promena njegove strukture. Organski poremećaji označavaju promene u strukturi organa, a istovremeno i poremećaj u njegovom radu.

Srce i krvotok su do određene mere prigalodljivi dešavanjima i potrebama organizma. Prema zahtevima organizma, srce kuca brže ili sporije, a između svakog otkucaja odmara se tek 1/6 sekunde. Po ritmu i zahtevu srca ponaša se i krvotok.

Otežano disanje pri naporu, zamor, neodređen bol u grudima, otoci na nogama ili rukama, nekada mogu biti znaci srčane bolesti. Postoje različite bolesti srca, nasledne i stečene, kao i različite vrste oštećenja srca.

Sada se sa sigurnošću zna da jaka emocionalna uzbuđenja, konflikti, strahovi toliko deluju na srce da mogu dovesti do srčanog udara (infarkta). U lečenju bolesti srca važno je sprovesti i odgovarajući režim ishrane (dijeta kod oboljenja srca).

LEKOVITO BILJE U TERAPIJI OBOLJENJA SRCA I KRVNIH SUDOVA

Ako se koriste kao čaj ili dodatak jelima, tzv.topli začini (đumbir, cimet, karanfilić i kajenski biber) doprinose zdravlju krvnih sudova jer podstiču cirkulaciju, šire krvne sudove koji snabdevaju krvlju ekstremitete.

U terapiji bolesti srca i krvnih sudova koristi se i lekovito bilje i to: glog, medveđi luk-sremuš, kopriva, matičnjak, beli luk, bela  imela, pršun, lan, jagorčevina, i dr.

Glog je jedan od najvrednijih prirodnih lekova koji jača srčani mišić, čime reguliše krvni pritisak i smiruje upalne procese srčanog mišića, a delotvoran je i kod angine pektoris i ateroskleroze.

Za regulaciju krvnog pritiska upotrebljavaju se: beli luk, medveđi luk, restavić, i maslinovo ulje.

Recept br.1

Napitak protiv angine pektoris i ateroskleroze

– 10 svežih stabljika peršuna (samo nadzemni deo),
– litrakvalitetnog vina ,
– 2 supene  kašike  vinskog sirćeta
– 300 g  meda.

Peršun usitniti i dodati u vino u koje smo predhodno dodali  sirće. Sve zajedno kuvati na tihoj vatri 10 minuta. Skloniti sa vatre. Malo prohladiti a zatim dodati 300g meda, kuvati još 4 minuta a zatim procediti i spakovati. Dobijeni napitak piti 1-2 supene kašike dnevno.
Seme lana reguliše nivo lošeg holesterola što je značajno za prevenciju oboljenja srca i krvnih sudova.

Orah reguliše odnos dobrog i lošeg holesterola pa tako sprečava nastanak tromba u krvnim sudovima.

Badem je posebno dobar za srce jer je bogat vitaminom E. On obiluje zdravim masnoćama, monosaharidima i polisaharidima. Badem kao antioksidant snažno djeluje u prevenciji arterioskleroze.

Jabuka sprečava stvaranje krvnih ugrušaka i podiže nizak krvni pritisak.

Bijeli luk je jako efikasan i moćan prirodni lek za snižavanje visokog krvnog pritiska.

Maslinovo ulje, losos, zobene pahuljice, avokado i mahunarke također imaju blagotvorno djelovanje na srce i krvne sudove.

Recept 2.

Čaj protiv zapaljenje srčane kese

Pomešajte po 30g cveta zove, brđanke i gloga i 10g ruzmarina. Dve supene kašike ove mešavine čaja, preliti sa 400 ml hladne vode, poklopiti i ostavitida odstoji 10-12 sati (preko noći). Zagrejati do ključanja, kuvati 2-3 minuta. Ohladiti, procediti i piti tri puta dnevno po 3 supene kašike.