Branje, sušenje, čuvanje lekovitog bilja

Različiti delovi lekovitog bilja se mogu koristiti kao fitoterapeutsko sredstvo tako da je neophodno poznavati način prikupljanja tih delova biljaka. Za vreme branja bilja preporučuje se da se sakuplja samo jedna vrsta, takođe se ne sme mešati otrovno bilje sa neotrovnim. Sakupljaju se: list, cvet, koren, seme, kora, plod i lukavica.

ubrane-biljke
Pravila pri sakupljanju lekovitog bilja:

  • Lekovito bilje se ne sakuplja pored puteva, železničkih pruga ili naselja, zbog prisustva prašine i nečistoća.
  • U toku dana bere se samo jedna ista vrsta bilja
  • Na licu mesta se odvajaju zdravi delovi biljaka, a odbacuju truli
  • Bilje se suši na promaji, u hladovini i ne sme se izlagati direktnom suncu.
  • Ne sme se sušiti na gomili već je potrebno rasporediti ga u što tanjim slojevima na čistom papiru.
  • Sušenje je najbolje obavljti na tavanu
  • Za vreme prirodnog sušenja ,a radi bržeg i boljeg sušenja potreno je bilje okretati
  • Temperature sušenja je 30-40C, a za pojedine biljke i do 50C.
  • List(folium) je najaktivniji deo biljke. U njemu se odvija najvažnija životna funkcija. U listu nastaju idruge aktivne komponente, pa 20% medicinskog bilja koristi se u obliku lišća. beru se listovi u punom razvoju, najbolje pre cvetanja. Suviše mladi listovi sadrže dosta vode.
  • Ubrani listovi se suše na promaji u hladovini ili u sušnicama u što tanjim slojevima na temperature od 30-40C.
  • Stablo i listovi, odnosno nadzemni deo biljke (herba) aromaričnih biljaka, se sakupljaju dok su još mladi i sočnio, uglavnom pre cvetanja
  • Cvet (flos) – po cvetovima se biljke najčešće prepoznaju. Oni služe za oplodnju biljaka, a u njima se nalaze različite boje i eterična ulja. Cvetove treba sakupljati cele, sa čašicama jer se obično u tim pricvetnim listovima i delovima čašica nalazi najviše lekovitih supstanci. Cvetovi su dosta nežni pa ih treba sakupljati pažljivo i oprezno sušiti u što tanjim slojevima.
  • List i cvet se sakupljaju za vreme toplih, lepih i sunčanih dana, najbolje u podne. Ne smeju se brati po kiši, odmah posle kiše, ni za vreme rose.
  • Koren (radix) i rizom (rhizoma) jednogodišnjih lekovitih biljaka vade se u proleće dok su biljke još u cvetu, jer ih je tada nalakše raspoznati. Korenje višegodišnjih biljaka je krupno i rizomi se sakupljaju u jesen. Tada se odstranjuju truli i suvi delovi korena koji se ujedno i čiste od zemlje i nečistoća, a zatim peru hladnom vodom i seku, a zatim suše. Sušenje se može obaviti nizanjem na konac ili rezanjem na tanke listiće i sušenjem na specijalnim mrežama. Osušeni koren se pakuje kartonke kutije ,ako se radi o nearomatičnom bilju ili u staklene posude ako se radi o korenju aromatičnog bilja. Nikada ne treba izvaditi iz zemlje svo korenje jedne iste vrste, da bi se omogućilo razmnožavanje, a takođe ni mlado korenje jer ono nema nikakvu lekovitu i lekovitu vrednost.
  • Kora (cortex) se skida s drveta,sa grana debelih kao ruka. Kora ne sme biti ispucana i obično se skida u proleće a ređe u jesen. Koristi se mala glatka i zdrava kora koju treba dobro oprati, sitno iseći a zatim sušiti na promaju u hladovini ili sušnici.
  • Lukovice (bulbus), semenje (semen) i plodovi (fructus) beru se sasvim zreli. Tu ima izuzetaka kao što su: crveni šipak, drenjine, trnjine i šljive koji se beru pre sazrevanja dok su plodovi još tvrdi jer tvrdi plodovi sadrže više vitamina, lakše se suše, ne podležu kvarenju, buđanju pa im je lekovita i komecijalna vrednost veća.
  • Pupoljci se beru u rano proleće kada se i razvijaju. Pupoljci breze, bora, topole i još nekih biljaka beru se u februaru.

Droga (osušeni delovi lekovitog bilja) se pakuju u posebne kutije ili papirnate džakove, obeleže – etiketiraju i skladište. Droga se ne mogu čuvati beskonačno dugo, jer stajanjem gube svoja lekovita svojstva, osim nekih izuzetaka kao npr. Kora krušine  koja mora da odleži godinu dana pre upotrebe. Osušeno bilje se pakuje u papirnatu ambalažu. Najčešći uzročnici kvarenja droga su vlaga, toplota, sunčeva svetlost, nečistoća i nagle promene temperature.

Usitnjene biljke su mnogo više podložne kvarenju nego cele biljke. Vlaga je najčešći uzročnik kvarenja bilja. Zato je važno pravilno osušiti bilje.