Izrada biljnih lekova

U našoj  zemlji i okruženju, mnogi stručnjaci su ostavili dragocena dela iz oblasti farmakognozije: Kušan, Petrović,  Pančić,  Tucakov,  Lukić i dr.

Fitoterapija, kao komplementarni deo farmako-terapije, zauzima značajno mesto u mnogim oblastima savremene medicine.

natural-healthPredstavlja sistem lečenja zasnovan na primeni prirodnih lekovitih sirovina (droga) i biljnih lekova (fitopreparata) u svrhu prevencije i lečenja. Biljna droga (engl. Herbal drug) je ceo ili usitnjen, osušen deo biljke, alge, gljive ili lišaja koji se koristi zbog svojih lekovitih svojstava.

Pored biljnih organa (nadzemni deo biljke u cvetu, list, cvet, koren, kora, plod, seme), drogom se smatraju i biljni eksudati (smole, balzami, gume). Biljni lekovi, fitopreparati ili fitofarmaka (engl. Herbal medicinal products) sadrže kao aktivne sastojke isključivo biljne droge ili preparate biljnih droga.

Preparati biljnih droga (engl. Herbal drug preparations) dobijaju se od droga postupcima destilacije, ekstrakcije, ceđenjem itd.

Postupci ekstrakcije lekovitog bilja podrazumevaju tehnološke operacije odvajanja lekovitih komponenti od nelekovitih i mogu se vršiti na više načina: postupkom maceracije, digestije ili perkolacije.

Maceracija je postupak ekstrakcije u kome se droga preliva rastvaračem jednom ili više puta. Obavlja se na sobnoj temperaturi Dobijeni ekstrakti se sjedine, ostave da se izbistre, i zatim filtriraju ili odvajaju dekantacijom.

natural-herbal-medicineDigestija je postupak ekstrakcije koji se obavlja kao i maceracija, s tom razlikom da se ceo postupak obavlja na povišenoj temperaturi (40-50̊C).

Perkolacija je kontinuirana ekstrakcija koja se obavlja na sobnoj temperaturi u posebnim sudovima perkolatorima. Droga se kvasi rastvaračem, propušta kroz sito(III), a zatim ostavi da stoji 4 sata u zatvorenoj posudi zaštićeno od svetlosti. Nabubrena droga  zatim još jednom prolazi kroz sito i stavlja u perkolator. U perkolator se pušta rastavrač, koji zatim prolazi kroz drogu. Perkolat se skuplja u kapima na dnu suda. Perkolacija se vrši sve dok droga ne bude potpuno ekstrahovana.

Prilikom izrade biljnih lekova mora se pre svega voditi računa o hemijskom sastavu svake biljke, i o tome koji hemijski sastojak želimo izdvojiti i na koji način.

Hemijski sastav bilja je vrlo složen, i pored lekovitih supstanci bilje sadrži i nelekovite materije. Na osnovu poznavanja farmakodinamskih svojstava biljaka stručnjaci za izradu biljnih lekova će preporučiti vrstu bilja i način pripreme biljnog leka.

Na kvalitet biljnog preparata usitnjenost droge ima značajan uticaj. Tako se proces ekstrakcije brže obavlja kod usitnjenih droga,a kod izdvajanja lekovitih komponenti iz korenja ili plodova usitnjavanje droge je neophodno. Usitnjavanje treba vršiti neposredno pre upotrebe jer se tako izbegava smanjenje količine aktivnih principa.

Biljni lekovi se uzimaju u različitim oblicima: dekokt, čaj, sirupi, tinkture, sokovi, infuzije, kaše, ulja, melemi, praškovi.

Dekokt  ili odvarak je ekstrakt dobijen kuvanjem droge u vodi na 90̊C pola sata.

Čaj ( infuz ili oparak) je estrakt dobijen prelivanjem droge ključalom vodom. Zatim se  ostavi da stoji poklopljeno 15-20minuta, a potom procedi. Čaj je najbolje piti nezaslađen ili zaslađen medom. najčešće se sprema 5-10% infuz. Kvalitet infuza-čaja zavisi od kvaliteta samog bilja od kog se sprema napitak, postupka pripreme, ali i od kvaliteta vode.

Sirup je koncentrovani rastvor čaja lekovitog bilja dobijen ukuvavanjem i dodatkom šećernog sirupa. Obično se čuva u staklenoj ambalaži.

Tinkture su tečni, obojeni ekstrakti lekovitog bilja, dobijeni ekstrahovanjem droga akoholom (etanolom ili mešavinom etra i alkohola). Ekstrakcija se najčešće vrši sa 40%, 50% ili 70% etanolom. Za pripremu 20% tincture potrebno je uzeti 1 deo droge i 5 delova rastvarača. Postupak izrade: Odgovarajuća koliučina lekovitog bilja, propisno usitnjena i prosejana, prelije se odgovarajućom količinom rastvarača. Zatvori i ostavi da stoji 8 – 10 dana (ako nije drugačije naznačeno) na tamnom mestu, svakodnevno mešajući (mućkajući). Posle toga se dekantacijom odvoji bistri deo, a ostatak procedi kroz filter papir. Tinkture se čuvaju u staklenoj ambalaži na suvom i tamnom mestu.

Umesto čistog etanola može se koristiti i domaća rakija ječine 40 -50%.

Ekstrakti se izrađuju slično tinkturama ,ali se posle ekstrakcije dobijena tinktura uparava do željene koncentracije ili do suva. Pa tako postoje tečni, žitki (kao med)  i suvi ekstrakti.

Kaše se spravljaju tako što se određena količina lekovitog bilja najpre usitni, a zatim popari malom količinom ključale vode. One se izruče na laneno ili vuneno platno i priviju na bolno mesto Nekada se koristi topla, a nekada i hladna kaša.

Ulje lekovitog bilja se priprema tako što se delovi lekovitog bilja preliju hladno ceđenim maslinovim uljem i to: 1 mera bilja i dve mere ulja. Smešu ostaviti da stoji na suncu 8-10 dana, posle čega se filtrira i sipa u staklenu ambalažu.

Lekovite masti – melemi se pripremaju topljenjem masnih komponenata i rastvaranjem lekovitog bilja u tim masnoćama. Postupak: Mast se pomeša sa odgovarajućom količinom lekovitog bilja, ostavi da se ekstrahuje ,a zatim ceđenje na toplo odvoji melem od čvrstog dela zasotalog lekovitog bilja. Izlije se u pripremljenu ambalažu, zatvori i čuva na suvom i tamnom mestu.

Praškovi se dobijaju mlevenjem osušenih delova lekovitog bilja. Od njih se izrađuju capsule, tablete i dr. oblici bilčjnog leka.

Dokumenti neprocenjive vrednosti pokazuju da su lekovito bilje u velikoj meri koristili mnogi narodi kroz čitavu istoriju ljudske civilizacije. To je bio deo nacionalne kulture, a kasnije je došlo do stapanja tadašnje medicinske doktrine, koju su učeni ljudi i monasi sticali u stranim medicinskim školama, sa narodnim načinom lečenja.