Određivanje lekovitosti bilja

Sve do kraja XVIII I početkom XIX veka gotovo se ništa nije znalo o hemijskom sastavu lekovitog bilja. Biljke su se upotrebljvale na osnovu iskustva stečenog kroz vekove. U tom periodu počinju prva eksperimentalna istraživanja tj.utvrđivanje aktivnih komponenti lekovitog bilja.

mortar-pestleLekovito bilje ima složen hemijski sastav.99% sastojaka je nelekovito. U lekovite sastojke spadaju: alkaloidi, glikozidi (heterozidi), saponini,tanini i polifenolska jedinjenja, etarska ulja i druge materije.

Alkaloidi su supstance slabo alkalnog karaktera, vezane u bilju za razne organske kiseline i tanine.Većina alkaloida je gorkog ukusa, i gotovo svi su manje ili više otrovni. Značajni predstavnici alkaloida su: morfin, kodein, kofein iz kafe, muskarin, ezerin, konin, nikotin, strihnin i drugi alkaloidi. Alkaloidi deluju na jednu ili više funkcija organizma, pre svega na nervni sistem, nadražujući razne funkcije centralnog nervnog sistema. Njih preko stotinu je poznato, a još više je nepoznato. Ipak alkaloidi imaju velili značaj za čoveka, za njegov život i rad.

Glikozidi su složena organska jedinjenja koje se pod dejstvom hidrolitičkih enzima u prisustvu vode razlažu na ugljene hidrate i etarska ulja ljutog mirisa i ukusa. Za medicinu su najvažniji glikozidi koji deluju na srčani mišić, a biljke koje sadrže ove glikozide nazivaju se i kardiotonične droge. Tu spadaju neke vrste digitalisa, lijander, gorocvet, đurđevak, kukurek i  dr.

Saponini (saponin glikozidi) su posebna grupa glikozida koje u svom sastavu pored šećera imaju i triterpenska ili steroidna jedinjenja, a njihovi rastvori kada se mešaju  stvaraju penu. Po toj osobini su u XIX veku i  dobili ime. Od njih se prave penušavi rastvori za gašenje požara, preparati za pranje osjetljivih tkanina poput svile i vune kao i šamponi, losioni i drugi slični proizvodi. U biljci se nalaze u ćelijskom soku najviše podzemnih organa, plodovima i semenu, mada ima biljaka kod kojih se nalaze u čitavom organizmu.

Prema nešećernoj komponenti, nazvanoj sapogenol, dijele se u dve grupe:

  • steroidni saponini, koji nisu otrovni za ljude i značajni su kao prekursori za sintezu steroidnih hormona;
  • triterpenski saponini koji su toksični, imaju sposobnost  hemolize.

Gotovo svi losioni, šamponi i slična kozmetička sredstva sadrže saponine, koji držom stalnom upotrebom mogu biti škodljiva, jer saponini nadražuju kožu, posebno sluznice oka, nosa, uha, vagine i rektuma.

Tanini (polifenoli) ili štavne materije su složena jedinjenja biljnog porekla koja imaju opor ukus. Nalaze se u stablima i listovima nekih biljaka, a sadrže ih i zeleni plodovi koji zbog toga imaju opor ukus. Sazrevanjem plodova količina tanina u njima se smanjuje. Osim u medicinu, našli su primenu u industiriji kože za štavljenje.

Lekovitost tanina i njihova upotreba je višestruka:

  • imaju dejstvo protiv bakterija i gljiva;
  • deluju hemostatično jer sužavaju krvne sudove i stvaraju čep od zgrušane krvi;
  • ublažavaju i leče dizentriju
  • protivotrovi su različitim materijama i dr.

Fitoncidi su proizvodi viših biljaka koji nepovoljno deluju na štetne mikroorganizmei i zasto su od posebne važnosti za čoveka. Fitoncide sadrže razne biljke, pripadnici različitih biljnih vrsta. To su aktivne supstance otkrivene u novije vreme, mada upotreba biljaka koje sadrže fitoncide datira iz vremena kuge i kolere.Tako smo znali da beli luk pomaže u lečenju mnogih bolesti, a danas znamo da uz ostale komponente sadrži i fitoncid alin koji deluje baktericidno. Takav je slučaj i sa biberom, paprikom, renom, orahom  i drugim biljkama koje sadrže fitoncide.

Etarska ulja su složene smeše alifatskih, aromatskih i hidroaromatskih jedinjenja koje se sastoje iz različitig ugljovodonika, alkohola, aldehida, ketona, estara, fenola, kiselina i drugih supstanci. Treba navesti da etarsko ulje iste biljne vrste nema istu antibakterijsku moć i da to zavisi od vrste biljke, klime, nadmorske visine, vremena berbe, načina destilacije i dr.

Sadržaj ovih aktivnih komponenti određuje lekovitost neke biljne vrste. Jedna te ista biljka može sadržati različite količine aktivnih sastojaka. To zavisi od vrsta bilja, klime, zemljišta i drugih spoljašnjih činioca. Ako se radi o kultivisanom lekovitom bilju onda količina lekovitih sastojaka zavisi od dodatnih faktora kao što su proizvodnja rasada, primena agrotehničkih mera u suzbijanju štetočina, korova i bolesti, dodavanje prirodnih i veštačkih đubriva i dr.